In memoriam

[ngg src=“galleries“ ids=“92″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

Život u doba korone dobio je jedan sasvim drugačiji smisao ili mu mi tražimo novi smisao. Preispitujemo svoje potrebe, razmišljamo, planiramo i živimo tražeći novi koncept i kontekst naše budućnosti. Sve je nekako drugačije i tek sad, kad smo se, kako tako, privikli na novonastalu situaciju, te radimo na daljinu, idemo u školu na daljinu, desi se i smrt u doba korone… A na to nikad nismo spremni naročito ne u vreme korone. Danas nas je napustio jedan veliki čovek, doktor Vukašin Antić.

Sa njegovom radom na polju medicine svi Vranjanci su dobro upoznati. Bio je vrstan hirurg i specijalista za rak dojke. Izvanredan lekar koji je voleo svoju profesiju i posvetio čitav svoj život najtežim pacijentkinjama obolelim od raka. Istorija medicine ga je, takođe, pasionirano zanimala. Voleo je da piše i umeo je da piše. Bio je radoznao čovek, istraživao je, posećivao arhive ne samo u Vranju i Srbiji već i u okruženju, pričao sa ljudima skupljao materijal ne štedeći sebe, svoje vreme niti sredstva.

O njegovom značaju i delovanju u političkom životu grada Vranja mogli bi da pričaju mnogi. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u Vranju. Ne zaboravimo da je bio i direktor bolnice kada je i započeo projekat izgradnje novog hirurškog bloka u Vranju. Bavio se politikom iz uverenja, ideala, verujući da je važno imati stav i javno ga izreći. Doktor Vule je bio moralna gromada i čovek kome materijalne stvari pa ni novac nisu bili od presudnog značaja. On nije radio i zakazivao preglede u privatnim ordinacijama, kao većina njegovih kolega, već u ambulanti Hirurgije ili čak u svojoj kući.

Bila je zaista velika čast poznavati doktora Vukašina Antića. Mi, šafovci, znali smo ga još iz vremena Kluba ljubitelja filmske umetnosti pre 30 i više godina. Bili smo klinci a on zanimljiv čovek, doktor, sa bradom, kovrdžavom kosom i lenonkama. Uvek nasmejan, pričljiv, uvek najglasniji, sa jakom i izražajnom ekspresijom lica i tela. Razumeo se u film i umetnost uopšte. Za nas je bio čika Vule. Kasnije, kada je njegova supruga počela da radi na ŠAF-u nastavili smo da se vidjamo i u manje formalnim događajima. Bio je veoma šarmantan, veseo i zabavan, voleo je viceve i često ih je pričao. I smejao se stalno… Voleo je i da kuva i uživao je u tome. Spremao je ozbiljna jela i bio ponosan na tu svoju veštinu. Voleo je Francusku, njihovu kulturu, govorio je francuski jezik.

Pristojan, obrazovan i kulturan čovek koji potiče iz gradske porodice. Čovek koji je imao interesovanje, uspeha u delovanju iz oblasti medicine, istorije, politike, umetnosti zaslužuje da ga Vranje i Vranjanci pamte. Mnogi od nas će ga pamtiti, spominjati i sećati ga se u budućnosti a za neke od nas će biti konstanta i model života kome treba težiti.

Doktor Vule je bio čovek iz naroda, išao je na pijac, pričao sa seljacima, svakog saslušao. Bojim se da je sve manje izuzetnih ličnosti među nama a Vule je bio takav. Veoma prepoznatljiva i autentična figura, njegov hod, beretka na glavi, smeh i zanimljive priče nedostajaće u životu grada Vranja. Najviše će nedostajati svojoj porodici i za njih će ovo biti nenadoknadiv gubitak. Iskreno saučešće porodici Antić.

kolektiv ŠAF-a